Песнь о Видовдане

Меч да мой, огнём дымится,
Меч врагам мой кровопийца,
Жёлчь вскипает лютым змеем,
С ними в бой на лиходея.

Эй, вперёд! Грянь вихрем буря!
Бей урода! Бей ликуя!
Бьём с равнин и с неба сини,
Мати-Сербии мы сЫни!

Мы, как львы грозны, могучи,
МЕчем молнии мы с тучи.
Сталью сердце, есть в нём пламя,
Бойся ворог, правда с нами!

Мало нас, но мы же Люди!
Сталью сердце в нашей грУди!
Сталью сердце с божьим светом,
Для него преграды нету!

Всё снесём мы, коли надо,
Нам Свобода лишь награда,
Супостатам непокорны,
Да мечи все чудотворны.

Мы мечом своим разрубим,
Никого мы не забудем,
Битва наша - наша рана,
Да за небо Видовдана!

(13 октября 2009)

********************

О Видову Дну

Cабљо моја димишћијо,
Сабљо моја крвопијо,
Љута гујо жељо моја –
Да идемо у сред боја!
Напред! јуриш! кољи! пали!
Изрод који крвце жали!
За слободу се злотвори
Срб јунак се радо бори.
Љути змаји и лавови
У рукама са громови,
Челик срце, бритка ђорда –
Па шта ће ти турска чорда.
Мало нас је ал' смо људи!
Челик срце је у груди!
Челик срце, боже свети,
Тврђе него бајонети!
Згинућемо ако треба –
Ал' гле оног плавог неба,
И гле, ове сабље ковне,
Сабље ковне чудотворне!
Сабљом ћемо записати
Сабљом ћемо зарезати
Дела наша и мегдане
Баш за небо, Видовдане.

(Мита Поповић)